Kako izgleda radni sto osobe sa kvadriplegijom

Bila je to ‘95 godina kada sam se vratio sa rehabilitacije kući. Prva stvar koju smo uradili je da smo kupili kompjuter. Bila je to tako velika radost.

Tako da još od prvih dana korišćenja kompjutera (što je iz današnje perspektive već praistorija), prvi uređaj koji mi nije odgovarao bio je – miš.

S obzirom na svoju povredu (vratne kičme) gde ne mogu da koristim šaku i prste, upotreba normalnog miša mi je bila nepraktična, spora i zamorna. Imao sam sreće da postoji nešto što se zove trackball. Od momenta kada sam saznao za trackball, rad na kompjuteru mi je postao zadovoljstvo.

Može se slobodno reći da mi je to bila jedna od prvih potreba za adaptacijom nečega što koristim svakodnevno. Sam taj izazov da pronađem neko rešenje da bih samostalno koristio kompjuter.

Istorijat

U toku mog 30+ godina iskustva u radu sa kompjuterima, promenio sam nekoliko trackballova. Trackballova!? Uvek se rado setim svakog od njih.

Probao sam da nađem izraz na srpskom jeziku:

1. “Trakbol” – najčešći tehnički izraz u srpskom (zvuči moderno).
2. “Kuglični miš” – opšteprihvaćen, razumljiv široj publici.
3. “Obrnuti miš” – slikovit opis za one koji ne znaju koncept.
4. “Miš sa fiksnom kuglicom” – tačnije objašnjenje.

Prvi kog sam imao bio je Logitech Trackman. Ne mogu da nabrojim sate, dane i nedelje koliko sam sa njim igrao Doom, Quake i Command & Conquer. Mladost ludost.

Nekoliko godina kasnije pojavio se Logitech Trackman Marble. Njega sam koristio 15-ak godina. Kasnije kad se pokvario, kupio sam isti takav (samo umesto srednjeg dugmeta ima scroll točkić) koji koristim i dan danas.

Imao sam i Logitech trackball M570 wireless. On mi nije odgovarao zbog ovog izdignutog grebena iznad kugle tako da koren palca nije mogao prirodno da mi naleže na kuglu i nekako čitav dizajn i oblik mi nije pratio konturu šake. Shvatio sam da mi treba trackball sa što nižim profilom.

Različite sprave za različite namene

Naravno svako ima neko svoje rešenje i način rada kako mu najbolje odgovara.

Invaliditet u praksi

Ja imam dva načina rada – kada sedim i kad ležim.

Oba načina sam prilagodio tako da mogu udobno da radim bez obzira da li sedim ili ležim.

Moram da napomenem da ovo nije bio uopšte lak zadatak jer mora da se sagleda o svakom detalju sopstvenog invaliditeta i kako tu situaciju preokrenuti u pozitivan ishod gde će tehnologija biti nadgradnja tvoje nemogućnosti da možeš da uradiš nešto više za sebe.

Kada se radi o invaliditetu, sve drugačije funkcioniše. Nezamislive se stvari dešavaju od onih što se normalanom čoveku podrazumeva.

Možda najvidljiviji primer je kad normalan čovek preskoči dva stepenika i ode. On ne razmišlja o njima — a to je za nekog ko sedi u invalidskim kolicima Mont Everest.

Kada sedim

Kada sedim, ispred mene je laptop, a iza njega drugi monitor — da imam više prostora za rad. Sa desne strane je još jedan ekran sa video nadzorom — gleda ulicu, kapiju i dvorište. Po potrebi mogu i na njega da prebacim sliku sa kompjutera.

Pored laptopa, sa desne strane nalazi se trackball.

Imam i držač za šolju kafe ili soka sa slamkom, da ne mora neko svaki čas da mi dodaje da pijem. Uglavnom ništa toliko specijalno da bi bilo senzacionalno.

Kada ležim

Ova situacija je malo složenija od sedenja.

Kada ležim, imam dva položaja za rad. Kad sam na leđima i kada sam na levoj strani.

• Kada ležim na leđima, tada imam stalak od mikrofona od kojeg sam napravio držač za mobilni telefon.

Na taj način mobilni telefon mi stoji uz krevet sa desne strane i na dohvat ruke u svakom momentu. Tako mi ostaje i u toku noći.

Takođe u telefonu imam sve neophodne aplikacije poput nezaobilaznog Google Keep-a – ako mi u toku noći padne na pamet neka ideja pa da je zapišem. Da li i vi volite Google Keep kao što ga volim ja?

Tu su i aplikacije koje upravljaju pametnim uređajima.

Tako na primer u svakom momentu ali i glasovnom komandom mogu da palim ili gasim svetla ili da otvorim kapiju i ulazna vrata ako neko dolazi.

Ceo sistem je pažljivo osmišljen i sve lepo radi.

Ležanje na levoj strani

• Kada ležim na levoj strani i treba da radim na kompjuteru, ekran mobilnog telefona koristim kao touchpad umesto trackball-a. Trackball mi ne treba u ovoj situaciji. Na zidu je montiran monitor koji može da se zakreće po raznim uglovima.

Na primer, kada se zarotira za 45° u levo komotno mogu da radim na monitoru u prirodnom položaju bez da krivim vrat i glavu.

Ako se pažljivije pogleda fotografija, može se primetiti da u zubima držim taster specijalnog uređaja sa kojim klikćem — da ne bih dodatno zamarao šaku i ruku. Reč dve o njemu nekoliko redova niže.

3D modelovanje i noć

Noću spavam na leđima.

Tako da rodila se ideja i jedan od izazova koji me je mučio duže vremena je bio — kako da prilagodim situaciju da bih mogao da crtam i modelujem u 3D programu dok ležim na leđima.

Tu je bitna preciznost upravljanja kao i tasteri i beskonačno kliktanje.

Kad imaš kvadriplegiju i skoro nikakve fine pokrete u šaci, prsti ti ne rade i zglobovi se brzo umaraju. To je situacija gde niko ne može da ti pomogne i da ti prilagodi dok sam ne smisliš šta ti odgovara.

Uzgred, noć je sjajna za rad jer je tišina i niko te ne ometa. Volim da budan dočekujem jutra. Iskreno, nemam tu privilegiju da u 5 sati ujutru sedim pored Dunava, dišem vazduh i gledam dok sviće. A nije da mi ne nedostaje.

Uz malo pretrage, saznao sam za uređaj koji bi mogao da mi reši problem u ovoj situaciji. Ime mu je Kensington SlimBlade trackball.

To je trackball sa velikom kuglom i četiri velika tastera. Dizajn mu je takav da je niskog profila i kako sam razmišljao, trebalo bi da mi odgovara jer bih praktično spustio na njega samo koren palca da bih upravljao kuglom, a kliktao desnom ivicom šake.

Kada ležim na leđima, ruke su mi ispružene uz telo tako da ispod desne šake, uz kuk je odlično mesto gde bi mogao da se postavi trackball — uz moje raspoložive pokrete ruke i šake mogao bih pristojno da upravljam sa njim.

Jedino je bilo malo upitno njegova cena jer je jedan od najskupljih, a pod uslovom da mi ne odgovara ne znam šta bih radio sa njim.

Takođe mi ne odgovara da radim sa njim kada sedim za stolom.

Dodatni problem je bio jer nisam mogao da ga nađem kod nas nego sam ga poručio iz Amerike. Inače puno tehničkih stvari koje su korisne za nas sa kvadriplegijom naravno nema da se nađu u Srbiji i sve što se poruči iz inostranstva duplo više košta. Ali to je bitka na koju sam navikao.

Dakle za crtanje i modelovanje u 3D programu za ležeći rad u krevetu, koristim Kensington SlimBlade. Odličan trackball, sa velikim dugmićima, ogromnom kuglom, precizan, jednom rečju – sjajan.

Takođe za njega postoji program da se mapiraju tasteri po želji što je od ekstremne koristi jer sam nekim tasterima dodelio druge funkcije.

Često umem da kažem kao da je specijalno pravljen za moje ruke. Udobno radim čak i preko zime kada su mi ruke ispod pokrivača i kada sam pokriven do nosa.

Kliktanje i njegovi izazovi

Baš zbog tog beskonačnog kliktanja koje sam spomenuo gore u tekstu, bilo je neophodno da u jednom trenutku smislim način kako bih rasteretio ruku jer je višesatni umor postajao preveliki.

Uređaj koji mogu da koristim tako što taster zagrizem zubima, umesto kliktanja trackall-a rukom.

Tako da sa rukom samo okrećem kuglu trackball-a, a zubima zagrizem za klik. Pored toga što čuvam zglob i šaku od zamaranja takođe sam mnogo brži i efikasniji u radu. O tome u: posebnom članku

U poslednje vreme radim na projektima koji zahtevaju programiranje, a unos velike količine teksta za nekog kome ruke ne funkcionišu kao normalnim osobama, to bude užasno naporan fizički posao.

Macro tastatura koja se sjajno pokazala jer mi stoji na stolu odmah sa desne strane pored trackball-a tako da mi odgovara razdaljina kada treba da podignem šaku i da pritisnem neki od četiri tastera.

Pogotovo je olakšanje zato što se koristi jedan klik taster dok bi na kompjuterskoj tastaturi to bila kombinacija ctrl+copy ili ctrl+paste gde su mi za to potrebne obe ruke što takođe oduzima vreme i energiju osobama sa slabom funkcijom ruku.

Nekad koristim i On-Screen tastaturu.

Adaptacija ne mora da bude skupa i komplikovana — ali mora da bude lična. Svako rešenje koje ti omogućava da uradiš više nego juče, vredno je truda.

Voleo bih da čujem šta drugi koriste od uređaja koji olakšavaju rad na kompjuteru.