Manfrotto magic arm – Više od držača za kameru

Manfrotto Magic Arm je fleksibilni držač, prvenstveno namenjen za foto opremu. Međutim, među osobama sa invaliditetom, ovaj “magični” nosač odavno je poznat kao pouzdan saveznik za pričvršćivanje različitih uređaja i pomagala.

Njegove glavne odlike su robusnost i dugotrajnost. Bezbedno drži sve, od komunikacionih pomagala, senzornih uređaja, kamera do šolja sa kafom.

Upravo mu je to danas kod mene i glavna funkcija — drži šolju dok radim za kompjuterom. Pošto slabo fotografišem, više koristi ima kao držač za piće nego za kameru.

Fotografija kao hobi

Generalno gledajući, među populacijom sa invaliditetom u nekom trenutku ljudi počnu da se traže u nekom hobiju i to često bude interesovanje za crtanje ili fotografija. U današnje vreme tehnološki gledano, ide nam na ruku to što su uređaji sve manji i lakši i fantastična je stvar što sve može da se poveže preko mobilnog. U današnje vreme, mislim da bi neko sa minimalnom pokretljivošću ruku teoretski mogao da napravi određeni rezultat – uz izazovne modifikacije.

Tehnički izazovi za osobu sa povredom vratne kičme

Moja ljubav prema uličnoj fotografiji brzo je naletela na tehničke prepreke. Shvatio sam da je teže tehnički prilagoditi kameru za nekog kome ne rade prsti i šake nego naučiti tehnike kadriranja i slikanja. Fokus mi je bio potpuno na tehničko rešavanje problema korišćenja kamere.

Prvi problem mi je bio kako da kameru montiram na kolica. Zbog kvadriplegije i nemogućnosti da koristim šake i prste, fizički ne mogu da držim kameru a kamoli da koristim njene dugmiće i opcije. Moralo je da se smisli kako da stoji ispred mene i da bude fiksna.

Rešenje je moralo biti jednostavno i lako za osobu koja mi pomaže u montaži.

Dakle, pored nošenja i vađenja kamere iz torbe neko mora i da montira kameru i da je pripremi za slikanje. To su sve koraci koje neko drugi mora da uradi za tebe, a vremenom to malo počne da zamara — pomeri ovako, okreni onako, obriši objektiv…

Sve te sitnice uzimale su energiju i činile stvar nemogućom za spontano bavljenje fotografijom.

Osoba bez invaliditeta jednostavno stavi torbu na rame i ode gde hoće, izvadi aparat, slika, završi posao i vrati se kući i to je sve.

Invaliditet strašno zamara.

Osoba sa invaliditetom vremenom shvati ovakve stvari pa onda mora maksimalno energetski da se štedi i da pravi samo neophodne fizičke pokrete. A fotografisati je ipak ekstremna vrsta sporta.

Uprkos svemu, Magic Arm se pokazao kao solidno rešenje — stega je stalno bila pričvršćena za kolica, a ruka se samo ubacivala u ležište i na kraju se kamera fiksirala.

Modifikacije i snalaženje

Nažalost na fotografijama iznad ne može lepo da se vidi kako je stega pričvršćena za kolica, jer su ovo starije fotografije i odavno već imam druga kolica. Ali može ukupno da se vidi kako stoji magična ruka sa pokretnom glavom i montiranom kamerom. Dakle, stega je bila stalno pričvršćena za ram kolica, a ruka se samo ubaci u predviđenu rupu u stegi i na kraju se samo pričvrsti kamera.

Ako se pažljivije pogleda fotografija iznad, može da se vidi dodatak, ručica koju smo napravili da bih lakše mogao da okrećem fokus na objektivu.

Što se detalja ručice tiče, koliko se sećam to je bila obična metalna šelna koja je tačno širinom lepo nalegala na prsten fokusa, a ova ručica je bila zaključavanje i otključavanje brave iznutra od vrata na Volkswagen Golfu. Metalnu šelnu smo lepo obložili onom sunđerastom penastom trakom tako da je obuhvatila prsten fokusa a takođe nije oštetila sam prsten i plastiku na objektivu. A ovu ručicu od brave smo pričvrstili sa jednim šrafom kroz šelnu.

Inače imao sam dva ovakva dodatka na objektivu, jedan za fokus a drugi za zoom. Sve je ovo lepo funkcionisalo dok sam koristio kameru.

Ovo je bila 2011. godina, u to vreme je još uvek bila komplikovana kupovina preko interneta, tako da za bilo kakve modifikacije smo morali da se snalazimo lokalno.

Takođe, sećam se da sam za kameru napravio kabl sa tasterom na ugriz jer su mi se ruke umarale.

Danas ovaj način tastera na ugriz koristim umesto kliktanja miša. iz istog razloga, da ne bih dodatno umarao ruke.

Snaga želje vs. realnost ulice

Zamisao je bila da mi kamera bude stalno na kolicima, spremna za uličnu fotografiju. Međutim, ubrzo su se javile praktične i sigurnosne prepreke. Prijatelj me je jednom prilikom upozorio: “Gde ćeš sam na ulicu sa opremom od 1.000 evra? Neko će ti to otkinuti!” To je bio momenat kad sam počeo da se preispitujem.

Bilo je situacija kada montiramo sve i posle 10 minuta izgubim volju za fotografisanjem i onda se tako okolo vozim sa montiranom kamerom, a onaj koji mi je montirao kameru, otišao kući.

Uvid u fizička ograničenja bio je dodatni razlog jer su sve moje fotografije bile snimane sa iste visine, jer nisam mogao da se pomerim ili spustim ugao. Ubrzo sam uvideo da mi fotografije deluju statično i nezanimljivo. Nisam bio zadovoljan.

Ulična fotografija traži slobodu i brzinu — ono što moje telo jednostavno nije moglo da isprati, bez obzira na želju.

Danas mobilni telefon može da zameni DSLR u 95% situacija, što je posebno praktično za osobe sa ograničenom pokretljivošću.

Novi život stare opreme

Danas je moj Magic Arm daleko od ulične fotografije, ali i dalje verno služi — kao nosač za šolju dok radim.

Iako više ne fotografišem, sećanje na taj period ostaje kroz jedno sjajno pomagalo koje je tada nosilo kameru – ljubav koju nikad nisam stigao da istražim. Danas nosi šolju sa kafom. I kafa je ljubav.

Plastični biciklistički držač za bidon sa AliExpress-a savršeno se uklopio, a fleksibilna ruka podnosi težinu od 1,5 kg, tako da nema brige oko težine.

Spisak delova u ovom članku:

• Manfrotto magic arm
• Manfrotto super clamp 035
• Plastični držač za bidon sa aliexpress-a

Metalna šelna i ručica od brave – “focus ring” danas bi lako moglo da se odštampa na 3D štampaču.

Kad smo već kod pića, kao važan deo sistema je i – slamčica.
Na sledećem linku možete pročitati: Kako sam poboljšao IKEA slamčicu za svakodnevnu upotrebu