Plafonska dizalica – kao nadgradnja sobne dizalice

Rešen da oslobodim prostor u sobi koji mi zauzima sobna dizalica, krenuo sam da istražujem na temu o plafonskim dizalicama i testiram sebe da li ću zamišljeni projekat završiti do kraja.

I sobna dizalica i plafonska dizalica imaju svoje prednosti. Sobna/mobilna dizalica, njena prednost je kako joj i ime kaže – mobilna. Još je bolje ako je sklopiva, tako je zgodna za transport i putovanje.

Ne mogu da kažem da je mana ali, ako imate mali stan ona može da zauzme određenu korisnu površinu. Ako imate veći prostor onda nema problema da se skloni negde sa strane.

Za upravljanje sobnom dizalicom potreban je prostor za manevar da bi se izvršio transfer od kreveta do kolica da bi spustio osobu u sedište. Plafonska dizalica i njena najveća prednost je to što ne zauzima nikakav koristan prostor u prostoriji. Metalna šina se montira što bliže plafonu dok su na zidovima nosači koji nose šinu po kojoj klizi dizalica. Na inostranom tržištu postoje mnoge firme koje imaju plafonske dizalice u ponudi. Sistem plafonske dizalice cenovno ume da bude četvorocifrena devizna cifra. Iole razuman čovek će da se zapita šta toliko košta za tu gvožđuriju.

Što se tiče moje sobne dizalice, ona meni završava posao. Takođe je sklopiva i može da se nosi na put.

Ali.

Pod u sobi u kojoj spavam i radim ima blagi nagib i postalo je teško kada me majka prebacuje iz kreveta u kolica i obrnuto. Potrebno je dosta snage da bi se manevrisalo sa dizalicom. Kada je idealno ravna površina, sobne dizalice manevrišu lepo. Ako neko ima tepih verovatno će morati da ga ukloni jer dizalica najbolje funkcioniše po glatkim površinama. Postoji još jedna važna stvar, a to su točkovi. Uz neke dizalice, točkovi koji dolaze uz njih imaju samo osovinu koja prolazi kroz plastični točak. Nemaju nikakve ležajeve u točk i to smanjuje podvoznost cele dizalice. Sa druge strane neke dizalice imaju ležajeve u točkovima i to bi trebalo da bude važna stavka pri odabiru sobne dizalice. Takođe treba uzeti u obzir da bude što manje težine i da bude sklopiva. Što se tiče sobnih dizalica ima ih nekoliko vrsta po veličini, tako da treba gledati koliko maksimalno može da joj se podigne ruka u vis. Za odraslog čoveka od 180 cm visine dovoljno je da se ruka podiže na oko 2 m, +/- par cm gore dole. To daje dovoljno prostora da se zadnjica odigne od sedišta kolica i spusti na krevet koji može da bude malo viši od nivoa sedišta kolica.

Pošto je cena specijalizovane plafonske dizalice za transfer osoba sa invaliditetom nedostupna većem delu invalidske populacije, svako mora da se snalazi kako zna i ume.

Nisam dozvolio da me cena obeshrabri i da ne uradim ništa. Plafonska dizalica mi je potrebna, ne mogu da dignem ruke.

Dugo sam istraživao šta postoji na tržištu što bi moglo da mi završi posao.

Odluka je pala da se iskoristi klizna šina i točkići za kapije, a što se tiče motora tu sam izabrao najmanji građevinski motor nosivosti 150 kg. U narodu poznat kao “vrabac”.

Prijatelj mi je pomogao da po mojim nacrtima napravimo zidne nosače i plafonsku šinu na koju će se okačiti “vrabac”.

Prvobitno sam imao ideju da napravim klizni sistem sa ležajevima sa svih strana po šini, slično kao što se radi sa nekim preciznim kliznim alatima. Pa se to ispostavilo da je mnogo precizno i glomazno za ovo što meni treba.

Na kraju kako je ispalo.

Gornja kutija 6 x 4 cm. Donja C šina 4 x 4 cm.

Ubacili smo klizne točkiće u C šinu. Ista šina i isti točkići kao što se stavljaju na klizne kapije.

Projekat smo uspešno završili

Pozitivni utisci:

Ukupni utisak: “vrabac” lepo klizi po šini i podiže i spušta očekivano dobro.

Negativni utisci:

• Električna sklopka škljoca svaki put kada se pritisne dugme gore ili dole
• Ima glasan zvuk kada podiže i spušta
• Oštro kreće i vuče brže nego što sam očekivao. Ne odgovara mi za telo. Voleo bih da je makar upola sporija. Znao sam i pre nego što ću da montiram kojom brzinom vuče ali se u praksi još uvek nisam navikao na brzinu.
• Vrabac nema emergency button. Dugme za manualno spuštanje ako se iz nekog razloga desi nešto sa motorom ili nestane struje. Jer poslednje u životu što želiš je da ostaneš da visiš u vazduhu. Ne pitaj me kako znam.

Vibracija od električne sklopke se prenosi na plafonsku šinu (jer je sve od metala) pa je utisak odazvanjanja galame još veći. Naročito u kasnim večernjim satima kada se smiri sve. Stvari koje su mi bile jasne i pre nego što sam započeo ovaj projekat. Ipak je ovo građevinska dizalica namenjena za rad u ekstremnim uslovima i ima vidno istaknuto upozorenje da nije predviđena za transport ljudi.

Sa druge strane, invalidska oprema mora da zadovoljava brojne standarde, prvenstveno sigurnosne (emergency button), a onda i zvučne. Mora da bude tiha u radu.

Ovo su samo moji utisci – ja sam čovek koji generalno ne voli glasne uređaje tako da je ovo moj subjektivni utisak i ne mora da znači da bi ove stvari smetale nekom drugom. Čisto radi poređenja, recimo ne volim ni buku usisivača.

Ukupna cena celog projekta je bila oko 250 EUR. Dok bi ovakav specijalizovani plafonski sistem koštao sigurno preko 2.500 do 3.000 EUR. Za ovoliku razliku u ceni mislim da se vredi potruditi.

Ovaj projekat mi je pokazao da uz malo upornosti, znanja i podrške, mogu da dobijem pomoćno sredstvo koje zaista olakšava svakodnevicu – bez potrebe za skupom kupovinom gotove opreme. Nije savršeno, ali funkcioniše, i to je najvažnije.

Dodatak informacijama: Pored vrapca razmatrao sam i električno vitlo koje se koristi na džipovima.

Postoje razlike, vrabac radi na 220 V. Vitlo radi na 12 V i još je bučnije od vrapca ali upola sporije – što bi meni savršeno odgovaralo.

Možda bi najbolje bilo neko ko ima vremena i volje da proba da eksperimentiše sa vitlom i da napravi neku dobro izolovanu kutiju od onog sunđera što se koristi u muzičkim studijima. Pretpostavljam da bi mu dosta prigušilo zvuk.

Naravno, ako je neko radio nešto slično ovom projektu, rado bih voleo da razmenimo iskustva.