Oprema za vremenske nepogode

Elektromotorna kolica i vožnja po kiši

• Termo nogavice
• Kabanica
• Kišne navlake za čizme

Termo nogavice protiv vetra i kiše

Inače ovo je oprema za motocikle.

Hladno vreme i izlazak napolje u kolicima je aktivnost koju praktikujem samo kad je nešto od posebne važnosti. U suštini, zima mi ne smeta toliko koliko ne volim to višeslojno oblačenje i svlačenje. Pored i ovako slabe pokretljivosti kad se natrontam budem kao ona Michelinova lutka.

Za nekog ko sedi u kolicima nije lako tek tako da se presvučeš i izađeš napolje. Mora da se planira unapred.

U kući ne možeš da sediš u termo ili debelim pantalonama jer će biti vrućina. Baš iz ovog razloga nogavice koje sam pronašao rešavaju ovaj problem.

Pronaći nešto što se brzo i lako stavlja i skida.

Pre nekoliko godina otkrio sam motociklističke nogavice koje se oblače preko pantalona.

Oko struka se lepe na čičak kao i zadnji deo nogavica koji se isto lepi za čičak. Najvažnija stvar je ta što uvek neko može da ti ih obuče dok sediš u kolicima bez preteranog pomeranja.

Nogavice su tapacirane iznutra, otporne na vetar i kišu tako da možeš da se voziš i po pljusku i po snegu. I noge će ostati suve. Recimo što se tiče duvanja vetra, potpuno je zaštićena prednja zona između nogu i ceo stomak.

Babino ćebence možeš da koristiš ispred kamina.

Kabanica za kišu

Kabanicu sam poručio sa nekog engleskog sajta koji je prodavao invalidsku opremu. Nosio sam je nekoliko puta kada je baš bila velika kiša. Više sam išao iz radoznalosti da je probam nego iz neke preke potrebe. Inače to mi je bilo i malo emotivno iskustvo, zato što sam prvi put posle 20 godina izašao da se šetam po velikom pljusku. Lepota jesenjih kiša i mirisa i kompletnog utiska je stvarno nešto posebno – pod uslovom da te ne opali grom.

Neko bi pitao zašto toliko godina nisi izašao na kišu?

Izlazio sam na kišu u smislu iz kuće do kola, ali nisam išao sa namerom na veliki pljusak, ono kad lije kao iz kabla.

Prvi razlog je što nije baš pametno izlagati elektromotorna kolica vlagi i velikim padavinama. A drugi razlog je što nisam imao kabanicu – jer realno mi nije trebala.

Na tržištu ima raznih kabanica. Ja sam nekako izabrao ovu. Dopala mi se jer može da prekrije maksimalno kolica i zaštiti džojstik, kompletan naslon i ruke sa celim bočnim naslonima i nema opasnosti od slivanja na jastuče na kome sediš. Dopalo mi se i što napred ima providnu plastiku pa možeš da vidiš telefon ili ako nešto nosiš.

Pošto je kabanica u samo jednoj veličini, nekako mi je kratka pa ne mogu da se pokriju stopala i zadnji deo kolica gde su svetla i akumulatori. Doduše neko ko je sitniji i niži ne bi imao ove probleme. Najveća mana od svega je kapuljača koja je loše dizajnirana tako da pada preko lica i nekako mora da se savije sa prednje strane da bi video gde ideš. Inače ne volim kapuljače bilo kog tipa kad sam na ulici jer mi ometa sluh i periferni vid, a ulica je opasna zona.

Sam dizajn kabanice ovog tipa je neizbežan u kombinaciji sa kolicima u kojima sediš je da odozdo cela zona ispod nogu ulazi vetar i leden vazduh pod kabanicu i onda se naduvava. Ne naleže kao obična odevna kabanica nego si unutra kao u nekoj kućici.

Ali je neobično sjajan osećaj kad se skine a ispod je sve suvo.

Zaštitne navlake za obuću.

Takođe oprema za motocikle.

Navlake sam nabavio da nadoknadim razliku što mi kabanica ne pokriva obuću. Lako se obuje preko obuće. Sa zadnje strane celom dužinom ima čičak traku tako da se otvore široko i onaj koji ti ih stavlja i skida bukvalno uradi za pet sekundi.

Sve u svemu, ovo su stvari za koje sam vodio računa da budu što jednostavnije i za mene i za onoga koji mi pomaže da se obučem ili skinem.

Koliko ti vodiš računa da maksimalno gledaš da olakšaš onom ko o tebi brine?